Nikad Ne Zaboravi!

Zašto nosiš tuđu zastavu na grudima?
Misliš da te čini jačim?
Ne vidiš li uvredu —
da zaboraviš sopstvenu krv, sopstvenu priču,
da prodaš dušu za plastiku?

Već imaš sve.
Sveće slave što gore,
pesme Vidovdana što odzvanjaju,
badnjak što puca u noći Božića,
ajvar i kajmak rukom spravljen,
sarma što se krčka u zimskim kuhinjama.

Već imaš sve.
Gusle što pevaju o junacima,
kolo što spaja strance u jedno telo,
trube u Guči što tresu zemlju,
pirotski ćilimi sa svetim šarama,
manastiri na Fruškoj Gori što niču kao kamene molitve.

A ti — klanjaš se holivudskim idolima,
juriš prazne mode,
obožavaš kulturu bez pamćenja
dok tvoja preliva od njega.

Srbija je preživela carevine,
ratove, izdaje, sankcije.
I dalje gusle sviraju.
I dalje se rakija toči za prijateljstvo.
I dalje se slavi Slava,
komšija zakuca na vrata s kafom i hlebom.

Šta je religija?
Nije zastava tuđina,
nije san carstva preko mora.
Religija je ljubav prema svom narodu.
Religija je da nikad ne zaboraviš ko si.
Religija je inat — sveti oganj prkosa.
Religija je merak — radost u jednostavnom životu.
Religija je gostoprimstvo — da i stranca dočekuješ kao brata.

Zašto onda da klečiš pred tuđim oltarom?
Zašto da obožavaš ono što nikad nije bilo tvoje?

Probudi se.
Seti se.
Nisi kopija.
Nisi senka.

Srbija ne pozajmljuje kulturu.
Srbija jeste kultura.
Nikad ne zaboravi.